ČARLS BUKOVSKI: PRELISTAVAMO PIŠČEV DNEVNIK

Čarls Bukovski je jedan od onih pisaca čiji vam se stil dopada ili ne. Neko jednstavno odbija da čita knjigu napisanu prostim, vulgarnim jezikom. To je ok, ali ja spadam u ovu drugu grupu, kojoj taj stil pisanja ne smeta kada je Bukovski u pitanju. Međutim, knjige nekih drugih pisaca koji neguju ovakav način pisanja, nisu mi prijale.

Mislim da tajna leži u tome što kod njega sve deluje nekako prirodno, nisam nikada pomislila da se svim silama trudi da bude što prostiji, jer je to kul. Naprotiv, to je on. Može da nam se sviđa ili ne.

Poslednje godine života, Čarls Bukovski proveo je sa suprugom i devet mačaka. U dnevniku objavljene su njegove beleške iz perioda od 1991. do 1993. godine, kada je već bio star i umoran od svega.

Dosta mudrih reči provlači se kroz ovaj dnevnik i sigurno je da se radi o knjizi iz koje se može naučiti i poneka lekcija iz života.

  • U životu nas kidaju svakojake klopke u koje bivamo ulovljeni. Niko ih ne može izbeći. Neki čak žive u njima. Poenta je da shvatiš da je to klopka. Ako si u nekoj od njih a to ne shvataš, onda si gotov.
  • Pitam se šta će biti sledeći korak posle kompjutera? Verovatno će biti dovoljno da pritisneš čelo prstima i pojaviće se masa savršenog teksta. Naravno, moraćeš prethodno da napuniš rezervoar, ali uvek će biti neki od srećnika koji to umeju. Nadajmo se.
  • U redu, recite mi vi nešto korisno. Biti advokat? Doktor? Kongresmen? I to je sra*e. Oni misle da nije, ali jeste. Zarobljeni su u sistemu i ne mogu da izađu. Osim toga, retko je ko posebno dobar u onome što radi. To im i nije bitno, oni su u bezbednoj čauri.
  • Ništa ne može da te nauči nečemu kao kad se pribereš nakon neuspeha i ponovo kreneš napred. A ipak je većina ljudi blokirana strahom. Toliko se plaše neuspeha da na kraju i pretrpe neuspeh.
  • Oduvek sam bio autsajder, nikada se nisam uklapao. Otkrio sam to još u školskom dvorištu. A spoznao sam i da jako sporo učim. Drugi su sve znali. Ja ni pola ku**a nisam znao.
  • Ovo je takmičarsko društvo. Oni žele da ti izgubiš da bi oni dobili. To im je u krvi i jasno se ispoljava baš na autoputu. Spori vozači teže da te blokiraju, brzi vozači da te obiđu.
  • Nikada nisam zaista našao prijatelja. Što se tiče žena, bilo je nade sa svakom novom, ali samo u početku. Ćak sam veoma rano prestao da tražim Devojku iz Snova; samo sam želeo neku koja nije košmar.
  • Ne takmičim se. Nikada nisam želeo slavu ili novac. Samo sam hteo da zapišem reč onako kako sam ja hteo, to je sve.

Knjigu koju je objavila izdavačka kuća LOM ilustrovao je Robert Kramb, jedan od najvećih imena kada je u pitanju američki andergraund strip.

Leave a Reply

*