EDVARD MAJBRIDŽ I NASTANAK POKRETNIH SLIKA

edvard majbridz

Edvard Majbridž je po svakom osnovu veoma upečatljiva i intrigantna ličnost.  Počnimo od njegovog imena. Svoje prvobitno ime Edvard Džejms Mageridž (Edward James Muggeridge) promenio je zbog kralja Edvarda u Edvard Majgridž, a nakon preseljenja u SAD preimenovao ga je ponovo, u Majbridž (Eadweard Muygridge).

edvard majbridž
A man speed-walking (1887)

Rodjen je 1830. godine u Engleskoj, ali se u svojim 20-im seli u SAD. U San Francisku je sredinom 1880-e radio kao prodavac knjiga i tada počinje da se interesuje za fotografiju. Njegov život se menja 1860, kada umalo nije poginuo u nesreći sa kočijama. Morao je da se vrati u Englesku na dug oporovak. U tom periodu sve više počinje da istražje svoju kreativnost, a ljubav prema fotografiji postaje sve jača. Kada se 1866. vratio u San Francisko počinje da radi u fotografskoj radnji.

Edweard Muybridge

Godinu dana kasnije, tačnije 1867. godine, postao je poznat zahvaljujući fotografijama Josemitija i San Franciska. Fotografisao je i Divlji zapad, što ga je dodano proslavilo. Svoje radove objavljivao je pod pseudonimom Helios.  

Godine 1871. oženio se Florom Stoun, ali 1874. saznaje da mu žena ima ljubavnika, vojnika Hari Larkinsa, koga je ustrelio 17. oktobra iste godine. Sudjeno mu je zbog ubistva, ali ubrzo su ga oslobodili uz objašnjenje da je u pitanju opravdano ubistvo. Tome je doprineo i zaključak da je u pitanju psihički nestabilna osoba, zbog posledica saobraćajne nesreće koja mu se desila (kada je doživeo saobraćajnu nesreću kočijama, bio je udaren u glavu, što je ostavilo posledice na njegovo psihičko stanje). Interesantno je da je Filip Glas komponovao operu Fotograf 1982. godine, inspirisan upravo ovim dogadjajem, a tekst za nju preuzet je iz sudjenja i pisama koja je Edvard slao ženi.  

U karijeri ovog umetnika značajna je njegova saradnja sa kalifornijskim guvernerom Lilandom Stanfordom, koji mu je ’72. godine platio da mu reši jednu nedoumicu.

pokretne slike
Animal Locomotion (1887)

Godine 1878. fotografisao je konja u trku. Tom prlikom koristio je niz od čak pedeset fotoaparata koji su bili rasporedjeni na stazi uporednoj sa kretanjem konja. Svaki aparat bio bi aktiviran žicom koju je povlačilo konjsko kopito. U toj seriji fotografija, nazvanoj The Horse in Motion, dokazano je da su sva četiri kopita zaista ujednom momentu u vazduhu.

Vršio je različita hemijska istraživanja i razradjivao različite metode, a sve u cilju da što efikasnije uhvati kretanje. Izumeo je zoopraksiskop – mašinu koja je prikazivala prirodni ciklus kretanja ljudskih i životinjskih pokreta. Ovaj mehanizam snimanja smtra se pretečom današnjeg filma.
Interesantan je i podatak da je Majbridž fotografisao uglavnom nage ljude i hvatao njihove pokrete dok obavljaju obične aktivnosti.

Za kraj, osvrnuću se i na seriju fotografija na kojoj su prikazane dve žene kako se ljube. To je zapravo prvi snimljen poljubac, ali zbog društvenih normi tadašnjeg vremena, kao i činjenice da su modeli nagi, nije dolazilo u obzir da se na ovom snimku nadje muško-ženski poljubac.

Leave a Reply

*