KNJIŠKI MARATON: GIJOM MUSO

Da li su četiri knjige dovoljne za kompletnu sliku o piscu?

Knjige koje potpisuje Gijom Muso zaobilazila sam kad god sam se našla u njihovoj blizini. Sve u vezi sa njima mi je bilo odbojno: sladunjavi naslovi, na svakoj korici neizostavan podatak da je u pitanju svetski bestseler, a i same korice knjiga, na svakoj se nalazi devojka sa glavom do pola bez povezanosti sa romanom. Znam, znam, slažem se da o knjizi ne bi trebalo suditi na osnovu korica, ali prepolovljena glava na svakoj korici?

Vanredno stanje koje nas je zadesilo uticalo je na moj susret sa ovim Francuzom. Kretanje mi je bilo prilično ograničeno, uglavnom na relaciji kuća – posao – prodavnica. I baš na toj ruti nalazi se par trafika koje prodaju i knjige. Da, pogodili ste. Četiri knjige koje se nalaze u ovom tekstu kupila sam na trafikama. Kako sam pomenula da su mi, između ostalog, korice bile odbojne, ovoga puta je situacija bila drugačija. Srećom (po mene?), Vulkan je objavio drugo izdanje ovih romana, sa izmenjenim koricama.

Kako je tekao moj knjiški maraton?

Central Park je prva knjiga koju sam kupila. Sažetak mi je delovao interesantno, dizajn ovog puta dosta primamljiviji, slobodno vreme i potreba za nekim laganim štivom. Sve je bilo spremno da krenem sa čitanjem.

Napete situacije, nepredviđeni obrti i kraj koji nam razrešava sve misterije. Tako je izgledao moj susret sa prvom knjigom.

Ako dočekam sutra je bila sledeća. Tu se situacija menja, jer se upoznajem i sa nadrealnim aspektom Musoovih knjiga. Putovanje kroz vreme, misterije iz prošlosti, ponovo neočekivani obrti i razjašnjenje situacije na kraju. Nisam se ranije susretala sa ovom vrstom književnosti i prijalo mi je čitanje knjige.

Možda nebo zna je bila treća na spisku. Ponovo momenti naučne fantastike i nerealnih bića. Interesantna priča o sudbini. Na više mesta sam pročitala da se posle par knjiga naviknemo na stil Gijoma Musoa, nakon toga svaka knjiga liči na onu prethodnu. Možda sam čitajući ovu knjigu mogla naslutiti kako će se situacija odvijati, ali svakako me je u više navrata iznenadila.

U jednom trenu je poslednja u okviru ovog knjiškog maratona, ali i poslednja koju sam pročitala od ovog pisca. Sada sam već ušla u štos njegovog stila, manje – više mogla sam da pretpostavim šta će se desiti, ali mi je knjiga svakako držala pažnju.

Gijom Muso je do sada napisao oko 15 knjiga. Možda u odnosu na taj broj moja četiri primerka ne deluju Bog zna koliko, ali ne bih ni zanemarila tu brojku. Naročito ako uzmem u obzir da sam na više mesta pročitala komentare da je sve knjige pisao na isti fazon.

Sve u svemu, ne mogu reći da bih poletela da kupim i ostale njegove knjige, ali opet, ako mi neka bude pri ruci neću izbegavati da je pročitam. Prilično su lagane i lake za čitanje, one koje čitate kada želite da vam mozak odmara.

Nisam vam pisala o zapletima u pomenutim knjigama, mislim da to ne bi imalo nekog naročitog smisla. Takođe, savet koji mogu da vam dam je da pre čitanja knjige ne pokušavate da saznate siže jer je napetost i neizvesnost do poslednje stranice njihova prednost.

Leave a Reply

*